Ljubav prema Crvenoj Zvezdi

Zvezdin rival bio je čileanski Kolo-Kolo, osvajač kupa Libertadores te godine. Trener Čileanaca bio je tada Mirko Jozić, koji je 1987. godine kao selektor omladinske reprezenacije Jugoslavije upravo u Čileu osvojio svetsku titulu. Bio je to plus za južnoameričku ekipu jer je njihov trener odlično poznavao jugoslovenski fudbal. Međutim, na klupi crveno-belih sedeo je Vladica Popović. Kao specijalista za južnoameričke ekipe (radio je kao trener u Venecueli i Kolumbiji), uspeo je u potpunosti da pripremi svoj tim za finale. A sve ostalo je već istorija.

Crvena Zvezda je igrala u sledećem sastavu: Zvonko Milojević, Duško Radinović, Goran Vasilijević, Vladimir Jugović, Miodrag Belodedić, Ilija Najdoski, Milorad Ratković, Vlada Stošić, Darko Pančev, Dejan Savćević i Siniša Mihajlović. Početak utakmice nije mogao biti bolji. Zvezda je povela već u 19. minutu kada je Vladimir Jugović posle idealne asistencije Dejana Savićevića postigao prvi od svoja dva pogotka.

Čileancima nije pomogao ni igrač više na terenu, jer je kapiten Zvezde na toj utakmici Dejan Savićević, u finišu prvog poluvremena (43. minut) dobio crveni karton. Iako oslabljena, Zvezda se u drugom poluvremenu uspešno branila i strpljivo vrebala priliku za pogodak. Odlučujući trenutak odigrao se u 59. minutu kada je posle gužve u protivničkom šesnaestercu ponovo najspretnije reagovao Jugović za vođstvo od 2:0. Treći gol je posle brzog kontranapada i asistencije Siniše Mihajlovića postigao Darko Pančev u 73. minutu. Kolo-Kolo je bio na kolenima i Zvezda je rutinski privela utakmicu kraju.

Usledilo je veliko slavlje. Bio je to veličanstven uspeh koji je toj generaciji "crveno-belih" asova obezbedio večno mesto u istoriji našeg fudbala. Ono po čemu će se pamtiti ovo finale u  Tokiju jeste maestralna partija tada najmlađeg Zvezdinog prvotimca Vladimira Jugovića. Ovaj meč ga je definitivno proslavio i predstavljao je odskočnu dasku za njegovu buduću bogatu inostranu karijeru. Njegova dva pogotka i briljantna igra na celom terenu doneli su mu nagradu u vidu automobila Tojota, namenjenu najboljem igraču utakmice. Takođe, pobeda od 3:0 predstavljala je najubedljiviji trijumf jedne evropske ekipe do tada u duelima protiv Južnoamerikanaca.

Osmog decembra 1991. godine Crvena Zvezda je ostvarila sve što jedan fudbalski klub može da ostvari: bila je šampion Evrope i sveta. Nikad ranije, a ni kasnije, tako nešto nije ostvario nijedan tim iz ondašnje Jugoslavije, niti današnje Srbije. Malo je verovatno da će ijedan klub sa istoka Evrope to ostvariti u budućnosti. Nažalost, raspad SFRJ i događaji vezani za to uzimaju svoj danak. Slobodno možemo reći da je FK Crvena Zvezda jedan od najvećih gubitnika zbog toga. Ko zna da li bi se generacija iz Barija i Tokija, da je ostala na okupu, zaustavila samo na ova dva trofeja. Ovako, ostaje nam samo lepo sećanje i nostalgija za tim danima.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

• ZVEZDA NASTAVAK 2
• Crvena zvezda prikuplja pomoć za ugrožene poplavama
• FK CRVENA ZVEZDA PRVAK SVETA
• ZVEZDA NASTAVAK 1
• Čestitamo

• Generalna [5]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom